01.07.2013.

Recepti sa druženja na Adi

Susret blogera koji pišu o hrani, na Adi, mi pričinjava veliko zadovoljstvo. Neko lagano uzbuđenje me uhvati čim pročitam pozivno pismo. Čini mi se ovog puta i više nego prilikom prvog susreta jesenas. Ko će doći, šta će devojke spremati, koga ću novog upoznati? Šta je tu vrednije? Nova hrana koju ću probati ili ljudi koje ću sresti? Svakako ljudi. Još prilikom prvog susreta jesenas, oduševila me je pozitivna energija koja vlada na tim susretima. Svet oko nas nije ni malo ružičast, pun je različitih briga, zato je vreme provedeno na Adi dragoceno.

Upoznala sam neke nove ljude ali neka se niko ne naljuti baš sam se obradovala kad sam videla Gagu i Oliveru koje su navratile. Blogerski vukovi nema šta a istovremeno tople i jednostavne osobe.

Za susret ove godine sam odabrala tri recepta. Korpice sa karamelizovanim lukom i punjeni krastavac sam pravila više puta a Dunjine Lurske šnite prvi put. Izbor mi je bio pravi jer kući skoro ništa nisam vratila. Ili se devojkama svidelo ili sam donela malo :-)

Da krenem sa receptima.

Korpice sa karamelizovanim lukom



Foto: Maja Babić



Kada je Ana objavila recept za burger sa karamelozovanim lukom baš je pobudila u meni radoznalost da isprobam ovaj luk. Odmah sam ga isprobala i što reče Ana - i vi ste se navukli na njega! Ne samo mi već i gosti, jer sam ove korpice pravila za slavsko predjelo. Nestale su za čas sa tanjra.

Korpice sam davno preuzela od naše Lane. Osnovne sastojke sam u potpunosti preuzela a pravila sam ih po potrebi u raznim varijantama, uz dodatak spanaća, dobro uprženog ajvara, sa dosta zelenog bibera i sa alevom paprikom. Sve varijante su odlične te vam ovaj recept toplo preporučujem.

Napunjenim korpicama sam dodala malo mešavine kozjeg sira i pavlake i malo zelenog bibera na kraju.



Punjeni keastavac
(Original recepta)


Foto: Maja Babić


Recept sam videla još prošlog leta. One strašne vrućine su prosto zahtevale nešto lagano i osvežavajuće. U ovom receptu sam prepoznala upravo to i nisam pogrešila. Pravila sam ih sa raznim punjenjima. Ovom prilikom izabrala sam punjenje koje će prijati i vegetarijancima. Origilal recepta je baš egzotičan za moje uslove, imeđu ostalog račići, ali sigurno je odličan.


Potrebno vam je:

Glatki krastavci koje nije porebno ljuštiti

Neki stariji sir, ja sam stavila kozji

Sušeni paradajz

Zeleni ili crni biber

Malo maslinovog ulja

Mali čen belog luka

So

Grančica mirođije


Postupak:
Na dobro opranom krastavcu napravit nožem brazde. To i nije mnogo važno ali je vrlo dekorativno. Zatim ga iseći na komade željene veličine, izdubiti, odtraniti semenke, ali ne do kraja, prosto napraviti čašice. Posoliti, okrenuti rupom za punjenje na dole i ređati u đevđir da se ocede.

Zatim napraviti smesu za punjenje. Izdrobite sir, iseckajte vrlo sitno sušeni paradajz, dodajte biber i beli luk. Ako je masa suviše suva, drobljiva, dodajte koju kašiku maslinovog ulja. Kozji sir nije baš neka masna vrsta sira te mu ovo ulje baš prija a o ukusu da ne govorim.

Oceđeni krastavac puniti smesom od sira. Ako volite mirođiju, možete ukrasti svaki krastavac sa parčencetom mirođije na vrhu.


Lurdske šnite

Foto: Maja Babić
 
Kada je Dunjin blog bio pod FBI istragom zapazila sam ove štanglice i pinovala recept ali ga tada nisam napravila. Stalno mi je recept bio u mislima i evo zgodne prilike da ga probam, pomislih. Nisam pogrešila, svi koji su probali su bili oduševljeni kao i ja. Nisu na izgled bile lepe kao Dunjine ali ništa zato, ukus je bitan :-)

Naslov recepta je istovremeno i link za Dunjin recept koga sam se u potpunosti pridržavala. Jedino sam jako pogrešila što sam malo duže pekla od predviđenog vremena.

Moram reći koju reč o hrani koju su devojke donele. Prosto nije se sve moglo ni probati. Glupo je, ja uvek probam ono što volim umesto onog što nikad nisam jela pa onda to što nisam probala ponesem kući, oduševim se a osoba koja je to pravila nije tu da joj kažem koloko mi se to sviđa. Ne bih ništa izdvajala jer jednostavno nije bilo loše hrane na stolovima, možda bi bilo nepravedno nešto izdvojiti.

Posebno bih zahvalila Maji koja je slikala ono što sam donela, drugačije ne bi ni bilo ovog posta.

Jedva čekam jesenje druženje u Pančevu kod Milkice i njenih. Mora da će se Ića pitati odkud ovoliki svet:-)