14.08.2014.

Otvoriš frižider i zamrzivač…. Salata od pasulja i povrća

Kada ti je prodavnica udaljena 3 kilometra a napolju je već 280C a biće ko zna koliko dok odeš i vratiš se, logičan izbor je da malo procunjaš po zalihama i da vidiš šta možeš da iskombinuješ.




Našla sam:

Obaren mlad pasulj
Paradajz
Crvenu i zelenu papriku
Rukolu
Luk
So, biber
Maslinovo ulje i balzamiko
Opciono, malo pečenice

Napravila je sam ovako:

Pasulju, kao i špagetama, uvek ostavim malo vode u kojoj su se kuvali. Pasulju sam dodala, ulje i balzamiko, so i biber. Ostavila sam oko sat vremena u frižideru da pasilj upije ukus. Iseckala sam za to vreme, paradajz, papriku, pečenicu i luk. Zatim sam povrće spojila sa pasuljem, dodala rukolu, dobro izmešala, slikala i navalila!

Ovo je bio treći dan kako mi je salata bila divan ručak. Primetila sam da najviše pinujem kolače, peciva, masna i slasna mesa – sve ono što ne bih smela ni da pogledam i retko ih pravim. Šta ćete, to je zabranjena ljubav!  Ipak vidim da su i salate visoko zastupljene. Zaista ima fantastičnih. Rešila sam da većinu isprobam ovog leta, da iskoristim ovo obilje svežeg povrća.


Hoćete li i vi?

02.08.2014.

Ljubina i kukuruzni njoki za male i velike



Koraćica nije baš malo selo ali svako svakog zna. Posle ratova doselili su se ljudi iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova. Uklopili su se kako tako. Kada pričate sa njima uvek razgovor ode na temu starog kraja i uvek u baštama imaju ono što su tamo imali i povrće i cveće. Čudom opstaju i mediteranske vrste koje ste pokušavali i vi da posadite ali nije išlo. Uvek vas posluže nekim specijalitetom starog kraja i kažu, nema boljeg!

Kraj naše kuće je njiva, čas je tu pšenica čas kukuruz. Prošle jeseni a ni proleća ništa nije posejano. Sada je tu livada, pošto nije košena ko zna kako će to izgledati iduće godine. Ljubina ima 82 godine. Prošle godine je sama obrala kukuruz, posekla šašu i polako spalila deo po deo, očistila čair kako ona zove tu svoju njivu. Nije imala baš lak i materijalno bogat život. Nema ni laku narav, ne podnosi laž i licemerje, promenljivog je raspoloženja ali ipak ima neku čudnu blagost u očima. Malo je poznajem pa ne mogu da procenim odkud joj ipak ta blagost uprkos mnogim grubostima. Baš mi je intrigantna ali s obzirom da mi je preporučeno da čistim mozak od nevažnih informacija neću je dalje proučavati. Ipak neću pisati roman o Ljubini, ma neću pisati nikakav roman.

Ljubina je ušla u ovaj post jer nije ni htela da proba ove njoke. Obilazila je svoj čair, vraćala se sva zadihana sa koficom krušaka. Rekoh joj, svrati, odmori se. Do njene kuće je sve gore -  dole desetak minuta hoda. Pošto sam završavala ručak ponudih joj ostatak njoka. Kad joj rekoh šta je to, ona se uzvrpolji na stolici. Ne mogu ja to, najela sam se u životu toga. Te knedle prelivene sa na masti isprženim belim lukom ili uvaljane u prezle ... muka mi je kad ih vidim!
 


Međutim samnom je drugačije bilo. Čim sam videla Monikinu sliku zadovoljne Dalije kako jede na dečije svojstvem način, njoke, odmah sam ih ja poželela. Iskopirala sam recept i evo ih. Recept je doslovan, onako kako je Moni napisala na FB u komentarima.

Namirnice i kako se pravi:

200g kukuruznog brašna prelijte sa

200ml vruće vode, dodajte

100g glatkog brašna,

Malo soli i mijesite rukama polagano dodavajući još 100ml tople vode dok ne dobijete tijesto koje se ne lijepi. Neće vam trebati svih 100ml vode.

Otkidajte komade tijesta i režite njoke na uobičajen način. Požurite dok je tijesto još toplo.

Skuhajte i prelijte umakom po želji.

Za mene je ’umak po želji’ bio, maslinovo ulje, biber, permezan, majčina dušica, čubar, bosiljak, kozji sir.

Od dela testa sam spljeskala par raviola sa kuglicom kozjeg sira kao punjenjem i to je bilo odlično.

Mislim da bi ove moje njoke bile bolje da su pravljene od palente ili sitnog projinog brašna. Ja sam pravila od neprosejanog kukuruznog brašna kuvala sam ih malo duže ali se ipak brašno grickalo. Grickalo se ali je ipak imalo slast koje nema ni jedno drugo.

Eto i ja sam sem Dalije imala jedan odličan ručak!