25. 2. 2014.

Beskvasni hleb po metodu hronoishrane dr. Gifing


Moram prvo reći da sam oduševljena! Zdrav, ukusan a napravi se za 5 minuta.
Različita brašna, začini, semenke. Jednom rečju, savršenstvo ukusa.
 

 
Pošto skoro svakog dana mesim razne integralne hlebiće kada sam videla ovaj recept jednostavno sam morala odmah da ga isprobam. Trud skoro nikakav a dobijete odličan hleb.

Za ovaj današnji vam je potrebno, kažem današnji jer su moguće razne kombinacije začina a i brašna.

200 gr heljdinog brašna

200 gr ovsenog brašna

100 gr ražanog brašna

1 prašak za pecivo

malo sode bikarbone

4 kašike maslinovog ulja ili ulja od koštica grožđa

pola kašike kima (opciono)

1 kašika semena lana (ja sam ga samlela)

malo ruzmarina (opciono)

malo morske soli

500 ml vode

 
Priprema:

Najbolje je da izaberete neku posudu u kojoj možete lako da merite a kasnije i da je poklopite.

Pomešati sve suve sastojke, dodati ulje i vodu. Dobićete jednu dosta retku smesu ali neka vas to nebrine. Tako smešeno testo ostavite preko noći da fermentiše. Testo za ovaj moj hleb je sticajem okolnosti stajalo nekih 20 sati.

Zagrejati rernu na 2500C. Smesu sipati preko pek papira u posudu. Ja sam pekla u zemljanom sudu sa poklopcem koji sam zagrejala zajedno sa rernom. Na dno obavezno stavite pek papir jer ćete ga tako lako izvaditi iz posude. Ja to nisam uradila, samo sam posudu namazala sa uljem, imala sam teškoća da pečeni hleb izvadim iz posude.

 
Posuda sa poklopcem u kojoj sam pekla hleb
Glinena posuda sa poklopcem u kojoj sam pekla hleb

 
Pekla sam ga 20 minuta na 2500C a zatim sam nastavila pečenje još nekih 40 minuta na 2100C.

U originalu recepta piše, peći na 2500C oko 30 minuta. Pretpostavljam da ovakav način pečenja važi za neki tanji hleb tj pogaču. Ja sam želela kriške zato sam ga i pekla na način kako sam opisala.

Pečeni hleb izvadite na rešetku da se ohladi.

Kad se ohladi uživancija počinje J

24. 2. 2014.

Ćuftice sa suvim grožđem i indijskim orasima


Čim sam videla Marijin recept znala sam da je to naš ručak tog dana. Smišljajući prilog koji bi nam više prijao od predloženog setila sam se Anine salate koja mi je odavno bila obeležena za isprobavanje.
 
 

Ćuftice su me privukle jer ih volimo a ove kao Marijine nisam nikad pravila. Kakvo blaženstvo ususa! Mislim da je suvo grožđe ono što daje tu neku posebnu notu, indiski orah svakako doprinosi.

Anina salata je bila tako lagana, ukusna. U zadnje vreme insistiram na sirovoj šargarepi. Dosta sam čitala koliko je bezvredna kuvana. Naravno sve je mnogo vrednije bez termičke obrade i pokušavam na razne načine da to i primenjujem.

Iznela sam vam moje utiske a vi svaratite kod Marije i Ane po recepte jer ja nisam ništa menjala.
Slika naravno užasna ali su recepti sjajni :-)

Probajte i vi ćete uživati!