Koulourakia

Naša ljubav prema Grčkoj datira s početka sedamdesetih godina. Najduže smo se zadržali na Agios Orosu, trećem ’prstu’ Halkidikija u Uranopolisu. Letovali smo na samoj plaži, bez vode i struje i tako celih dvadesetak godina. U našem zalivu su uvek bili isti ljudi, par porodica iz Francuske, par iz Italije i nekoliko naših porodica. Bilo je uvek oko desetak porodica  ali je bilo puno dece i vesele graje. Odlično su se razumeli na njima znan način.

Šta nas je privuklo da ostanemo dok god je to bilo moguće, dok urbanizacija ovog dela Grčke nije učinila da smo morali da se povučemo?

Zaliv je proširen, izgrađeno je mnogo hotela.
Iznad naše plaže je danas hotel Aristoteles

Privuklo nas je čisto i bistro more, krupan žuti pesak i obilje raznih vetrova koji se smenjuju tokom dana. Vetar je bio veoma važan jer smo letovali na plaži na tri metra od mora bez ijednog drvceta. U početku nam niko nije verovao da u žarkoj Grčkoj u ovom delu uz vetrove sa Atosa nikad nije pretoplo.

Vetrovi su bili važni i za našu pasiju jedrenja. Jutarnji vetar za decu, za mene do podneva a onaj najjači kad se sa jedrom baš trebalo boriti za supruga. Popodne posle ručka i dremke, ponovo ali obrnutim redom. Kada se sve umiri i zapahne prijatna svežina onda je na red dolazio tenis. Ali mi nismo više bili u Uranopolisu a na hotelski teren smo dolazili iz susednog mesta.

Obilje sveže ribe i morskih plodova je bilo još jedno neponovljivo zadovoljstvo. Lokalci bi nas svako jutro obradovali sa kašetom sveže i odabrane ribe, školjki, hobotnica i sipa.

Bio je to raj na zemlji i doživljaj za ceo život!

Naravno da smo isprobali sve ono što se pravi u tom kraju i uopšte u Grčkoj, zaljubili se u grčku kuhinju.

Ove keksiće Grci obično prave za Uskrs a mi kad god sam se jedu neki prhki, puterasti keksići sa mirisom mastike. Ako ih probate biće vam jasno zašto ih toliko volimo.

Donosim vam original recept po kome pravimo ali pola mere. Za to će vam biti potrebno:

250 gr putera

440 gr mekog brašna ili tip 500

2 jaja

200 gr šećera

1 vanilin

¼ šolje soka pomorandže

malo praška za pecivo

malo soli

mastika

1 žumance + kašika mleka za premazivanje

opciono susam za posipanje

Empanada sa mesom i plavim patlidžanom u testu od maslinovog ulja

Ova empanada je proizvod isprobavanja i kombinovanje raznih recepata da bih dobila jednu koja mi se mnogo sviđa, kako meni tako mojim ukućanima i gostima. Zgodna je što sve možete unapred pripremiti, ispeći je i poslužiti u momentu kad vam je potrebno da se topla nađe na stolu. Uživajte!

Za testo je potrebno:

600gr. Brašna

½ kašičice soli

180gr. maslinovog ulja

180 ml hladne vode

sušena majčina dušica, origano, tucana paprika i biber

Fil od mesa i plavog patlidžana:

1 veći ili dva manja patlidžana
1 kašika ulja

1 veća glavica crnog luka

300 gr. junećeg ili svinjskog  mlevenog mesa

1 kašika gustina ili brašna

180gr. vode

150gr seckanog paradajza

Za premazivanje po želji 1 јаје ili maslinovo ulje sa sitno seckanim belim lukom.

Testo:

Staviti vodu u frižider ili zamrzivač da se dobro ohladi. U posudu sipati brašno, so, majčinu dušicu, origano, tucanu papriku i biber. Sve dobro izmešajte. Dodajte maslinovo ulje, Mešajte dok ne dobijeto mrvičasto testo.  Zatim, postepeno dodajte i vodu, mesite dok se ne formira glatko testo. 

Testo umotajte  u providnu foliju i ostavite u frižider da odmara 30minuta. Ja sam ga uveče zamesila i ostavila da prenoći u frižideru. Napravila sam i fil prethodnog dana jer je empanada bila predviđena za sutrašnji doručak.

Fil:

Sitno iseckan crni i beli luk lagano propržiti, dodati na kockice iseckan patlidžan, na kockice iseckan paradajz, malo propržiti zajedno. U masu umešati gustin i vodu. Kuvati na laganoj vatri dok se sve lepo sjedini, odnosno ne zgusne. Ostaviti da se ohladi.

Testo podeliti na jednu manju i jednu veću loptu. Veću loptu razviti na oko 32 cm u prećniku. Kalup na otvaranje prečnika 26 cm sam lagano premazala maslinovim uljem (čisto ukusa radi), obložiti razvijenim testom. Sipati fil. Razviti i drugi deo testa, pokriti fil. Prstima spojiti testo u krug, napravite lepu ivicu. Na sredini empanade  napravite otvor na koji se ispariti tokom pečenja eventualni višak tečnosti. Empanadu možete premazati razmnućenim žumancetom ili ne. Ja je nisam premazivala želela sam da zadrži svoj rustićni izgled.

Pitu peći u zagrejanoj rerni 25-30min na 200C. Ispečenu empanadu možete premazati sitno seckanim maslinovim uljem sa belim lukom, što će joj dodatno dati lep ukus.

Ako je budete isprobali volela bih da vidim vaše utiske!

Prijatno!

Salata od breskvi, paradajza i kozjeg sira

Neću pisati nikakve hvalospeve, napravite ako volite ovaj tip salata i uživajte. Nama se baš sviđa pogotovu uz koju krišku beskvasnog hleba, sit si a lagan kao perce!

Sastojci koje volimo a potrebni su vam za ovu salaticu:

breskve

paradajz koji vam se nađe pri ruci

kozji sir

crveni luk

bosiljak ili nana (u zavisnosti šta više volite)

aceto balsamico

so i biber

maslinovo ulje

ako imate svež vlašac bilo bi dobro

Breskve, paradajz i luk isecite na kriške, sir na kockice. Posolite i ređajte na tanjir ili u neku pliću činiju. Na vrh stavite kockice sira, bosiljak ili nanu, prelite sirćetom i uljem.

Uz salaticu smo guckali uzo, nekako je baš 'klizio'. 

Navalite, prijatno!

Čokoubica / Chocolate ‘killer’ cake

Repetitio est mater studiorum! Možda će vam ovaj post delovati kao oda jednoj torti ali kada je jednom napravite videćete da ona to zaslužuje!

Praviš je jednom moraš ponovo i ponovo… jednostavno to je tako sa ovom Zokinom tortom, pogotovo ako čokoladu voliš kao mi!

Kada sam pitala ukućane koju tortu da pravim za rođendan kao retko kada su bili jednoglasni! I eto evo je!

Prenosim vam u celosti, od reči do reči mere i uputstva autorke. Sem strpljenja i strogog poštovanja Zokinih i iskustava biće vam potrebno:

Potrebno je:

( za tortu prečnika 26 cm)
8 jaja250 gr čokolade sa 70% kakaa ( najbolje bi bilo Lindit 70% ali može i Bambi 70%  )
250 gr šećera250 gr putera 
100 gr mlevenih pečenih lešnika
2 nara ,očišćena 


Pleh za tortu prečnika 26 cm dobro premažite puterom pa pospite brašnom. Vrtite pleh da se brašno uhvati dobro po obruču i dnu pleha pa  otresite višak brašna. 

Puter i čokoladu stavite u malu šerpicu i otopite iznad veće  šerpice u kojoj vri voda ili u mikrotalasnoj na 100 W 15 minuta. Pustite da se smesa prohladi i postane mlaka. Razlupajte jaja i   razdvojite žumaca i belanca. U posudu sa žumancima dodajte šećer i mutite mikserom  dok žumanca ne pobele. Polako sipajte otopljeni puter i čokoladu i nastavite da mutite dok se sve dobro ne sjedini. Dodajte mlevene lešnike i njih sjedinite sa smesom. Sada su na redu belanca. Pre nego što krenete da ih mutite operite dobro metlice za mućenje od miksera. Belanca mutite  mikserom par minuta dok ne dobijete čvrst sneg. Kada posudu sa belancima okrenete naopako,  sneg treba da se ne pomera. Silikonskom špatulom ili drvenom varjačom polako umešajte belanca u smesu žumanaca, čokolade, lešnika i putera , tako što ćete iz par puta dodati belanca u smesu i mešati  odozdo na gore. 

Pecite u predhodno zagrejanoj rerni na 180°C 10 minuta na sredini rerne. Torta ne treba da bude žitka ali neće delovati ni skroz pečeno. Ipak kada rukom dodirnete površinu treba da bude čvrsta.Ako niste sigurni da li je torta pečena, produžite pečenje za još pet minuta.  Pustite je da se potpuno ohladi u ugašenoj rerni sa malo oškrinutim vratima jer ako je odmah izvadite može da se desi da padne i popuca po vrhu. To hlađenje će trajti minumum dva sata. Nakon toga je izvadite, umotajte pleh u prozirnu foliju i ostavite je minimum četiri sata u frižideru a najbolje je preko noći.

Pre služenja očistite nar i pospite zrnca preko torte.Nar ili neko drugo kiselkasto voće (kriške naradže ) obavezno poslužite uz tortu jer je ona sam suviše jaka. Ovako torta + voće su idealna kombinacija. 

Moja iskustva:

Ako vam recepti uspevaju onako kako autorke navode, znači da vam rerna peče kako temperatura na displeju pokazuje. Ako nije tako onda povećajte ili smanjite vreme pečenja za 5 minuta. Ja sam ga povećala 5’, ostavila u rerni da se ohladi. I pored toga sredina torte je bila ’drhtava’, posle noći provedene u frižideru dobila sam savršenstvo od torte!

Moram podeliti i Zoricinu sliku, jednostavno jer je Zorica majstor fotografije!

Hvala Zoko!

FBI Hleb & Lale ili ti Kuvarica Lalica

Hleb i lale su za mene savršenstvo!

Uvek kad pročitam neki Nenin post poželim da je zagrlim i čvrsto stegnem, da je izljubim  i iz zagrljaja ne puštam dugo. Upoznala sam je na jednoj Blogerijadi, dužila se sa njom i Miljančetom na Gozbi.

Možda je to tako jer me mnogo podseća na moje mlade dane. Podseća, ali nikad nisam imala njenu hrabrost da se otisnem za svojim snovima. Kako danas posle 45 godina žalim za tim!

Oduševljena sam kako raste svakog dana sve više. Blog, radionice, Gozba, Zdrava jutra, šta je sledeće? Sigurno opet neka divna ideja! Njeni prijatelji su i moji omiljeni, Iv, Sonja, Volićka … sve sami kreativci kao i ona.

Odakle sam bila, više nisam

Sendvič sa namazom od avokada i parmezanom

Samo povremeno mogu da kažem ovu rečenicu, samo nekoliko meseci godišnje. Moje selo je malo i šumadijsko. Volim selo od detinjstva i mnogo sam patila što kad se raspustimo svi imaju nekog na selu pa se  parkić  isprazni, samo zbog toga nisam volela Pionirski grad u Košutnjaku. Kako sam im zavidela! Moja baka po majci je iz Đurđeva kod Novog Sada ali pošto je kao beba sa celom porodicom stigla u Beograd tamo nismo imali nikog a ljubav prema vojvođanskom selu je duboko u meni. Za mene mera za mir i spokoj.

Namaz od avokada volim i mnoge sam isprobala i ovaj Nenin mi se mnogo svideo. Umesto matovilca kog u selu nema sendvič je bio garniran sa zelenom salatom, paradajzom, nanom i bosiljkom. Bio je savršen. Ako možete probajte u originalu.

  

O navikama koje se ne menjaju

Kolač sa višnjama, kardamomom i čokoladom

Navike iz detinjstva su naravno presudne ali Nena je sigurno tome dodala i svoj pečat dodavanjem začina.

Probali smo mi naši prijatelji i svima se vrlo svideo. Ako niste probali obavezno to učinite!

Foto: Snežana Milenković Dizajn

Foto: Snežana Milenković Dizajn

Gozba

Galetice sa bundevom

Ne mogu vam opisati svoje nestrpljenje da sa prijateljicom krenem na Gozbu. Zaista sam bila fascinirana, prijemom, salašem, gostima,  izborom jednostavne hrane i pića i naročito domaćinima i gostima, maštovitom dekoracijom i poklončićima, muzikom koju smo slušali.

Ako ste u prilici obavezno učestvujte u nekoj od sledećih Gozbi.

Kao kruna te večeri su bili razni kolačići. Ovaj kolačić sam probala čim je Nenči objavila recept. Sjajno testo primenljivo i za druge recepte.

Napravite, uživajte!

Post je u okviru jedne od naših blogerskih igrica,  FBI Rukavice. Igricu je osmislila Maja sa bloga " Cooks and Bakes ".

Zapečene špargle

Sezona nastupa! Na pijaci su dosta skupe pa sam malo krenula po šumi da ih tražim. Nisam ih našla ali sam zato zaradila krpelja :-) Vratih se ipak na pijacu jer sam htela da isprobam jedan lep recept Dajane Dzijan sa bloga  Baker's corner ... somewhere in my kichen.

Recept sam malo izmenila ali original možete videti na gornjem linku.

Zapečene špargle

Sastojci:

1/2 kg špargli
200 gr pančete
100 gr kozjeg sira
2 jaja
rendani permezan
puter
so po potrebi

Zasučite rukave i krenite:

Opranim šparglama otkinite tvde delove, Kratko ih blanširajte. Osušite ih ubrusom i poređajte u tepsiju obilno namazanu puterom. 

Pančetu iseckajte na tračice, kratko propržite. Slaninu i sir rasporedite preko špargli. Sve zalijte sa ulupanim jajima.

Pecite na 220 stepeni oko 20 minuta.

Ovo može biti nedeljni doručak a i odličan ručak!

Gost na blogu – Hleb & Lale i Moćanka

Prvo sam bez daha čitala njene crtice iz života. Recepte sam zapažala ali mi nisu bili primarni. Malo po malo sam postala potpuno navučena na njen blog.

Velika mi je čast što je ona danas gost na mom blogu!

Uz Moćanku bih vam preporučila još jednu lepu priču i hleb!

Lepa priča i lep recept za početak dana.

Moji baka i deda su Poljaci. Tj.deda. Baka je bila. Između sebe su pričali na poljskom a najčešće su se tako obraćali i meni. Ne znam kako, ja sam ih uvek sve razumela a nisam znala ni reči poljskog. U stvari, znala sam jednu pesmicu koju me je baka naučila.

I jesam i nisam volela da idem kod njih. Salaš je bio razlog u oba slučaja.

Njihov salaš se nalazio u Plavanjskom ritu. U sred ničega i relativno blizu Dunava. Do njega se dolazilo dolmom pa nizbrdo kroz njive i šljivik do male kuće nabijače. Skoro nikad niko nije tuda prolazio. Zvuk prirode i radio stanica Beograd 1 sa smešnog malog radia, obešenog o granu šljive je bilo jedino što se čulo. Krave, kokoške, ćurke, morke, svinje i lavež pasa. Pošto je moj brat stariji od mene 7 godina, uvek sam sama ostajala kod bake i dede na salašu. Mama i tata me dovedu u nedelju, kada smo najčešće imali porodični ručak ispod šljive, i ostave me do sledeće nedelje.

I šta sam ja radila svo to vreme sama? Trčala kroz njive kroz pšenicu koja mi je žarila noge ili kroz kukuruz, papriku ili preko gole njive. Bežala od ćurki. Sedela u čardaku, brojala kukuruz i kuvala imaginarni ručak. Hodala bosa kroz blato, pravila tortice od njega, hranila kokoške, muzla krave i vodila ih na ispašu sa druge strane dolme sa dedom i na Dunav kroz šumu da piju vode.

Sakupljala životinje koje ću da ponesem kući (nikad mi nisu dozvolili niti jednu) i penjala se na bale slame kao da osvajam neku planinu.

Obožavala sam tu slobodu i bezbrižnost i dan koji kao da traje u nedogled. Ali kada padne noć, tada je salaš dobijao neko novo lice koje nisam volela. Sada kada pomislim na to, žao mi je što tada nisam uviđala koliko je on bio pitom i tada, jer je bio. Ali dečija mašta radi drugačije.

Noć bi se spustila i sve bi utihnulo. Životinje su uveliko spavale, deda uz sveću kunjao a baka bi prokuvala sveže izmuženo mleko (nikako nisam volela vareniku), hleb namazala mašću ili bi mi dala neki komad domaćeg sira za večeru. Baka bi posle upalila fenjer da me izvede napolje da se pripremim za spavanje. Neverevotno gust mrak bi me obavio i sve što sam želela je da pobegnem u kuću nazad. Baka bi pre spavanja prošaputala molitvu, poljubila brojanicu i ubrzo zaspala dubokim snom. A ja sam ostajala budna, provirujući kroz prozor i osluškujući tišinu, očekujući ne znam ni ja šta ali svakako nešto prestrašno. Na kraju bi zaspala, naravno, i tek bi me u kasno jutro probudilo sve ono zbog čega sam obožavala salaš- zvuk životinja, radio Beograd 1, lonci i šerpe koje lupkaju, miris domaćeg hleba iz Smedervca, bele kafe sa svežim mlekom i pečenih jaja, na oko ili moćanke ili nešto skroz drugo što je imalo tako divan ukus samo tamo, na salašu ispod šljive i pored bake koja nešto gunđa na poljskom.

Sendvič sa moćankom

Za dve osobe:

4 jaja

1 kašika brašna

1 kašika pavlake

Oko 30 ml mleka

Prstohvat vlašca

Sveži peršun (sitno seckan)

Prstohvat soli

Maslinovo ulje za prženje

Domaći hleb

Rotkvice

Jaja lagano izmutite. Posolite. Dodajte mleko, pavlaku, vlašac i izmutite. Dodajte brašno pa izmešajte sve da nemate više grudvica. Smeša treba da je malo ređa nego testo za palačinke.

Na srednje jakoj temperaturi zagrejte tiganj u koji ste sipali ulje. Kada se ulje zagrejalo, izlijte smešu od jaja i mešajte često 2-3 minuta. Moćanka je gotova kada nema mekanih delova. Sklonite sa ringle i pospite peršunom.

Pripremite domaći hleb. Preko njega stavite moćanku i pospite sa još malo peršuna. Preko stavite režnjeve rotkvica.

Poslužite kao doručak ili ručak iz šolju jogurta.

Hvala ti Nenči!