Koraćica nije baš malo selo ali svako svakog zna.
Posle ratova doselili su se ljudi iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova. Uklopili su
se kako tako. Kada pričate sa njima uvek razgovor ode na temu starog kraja i
uvek u baštama imaju ono što su tamo imali i povrće i cveće. Čudom opstaju i mediteranske
vrste koje ste pokušavali i vi da posadite ali nije išlo. Uvek vas posluže
nekim specijalitetom starog kraja i kažu, nema boljeg!
Kraj naše kuće je njiva, čas je tu pšenica čas
kukuruz. Prošle jeseni a ni proleća ništa nije posejano. Sada je tu livada,
pošto nije košena ko zna kako će to izgledati iduće godine. Ljubina ima 82
godine. Prošle godine je sama obrala kukuruz, posekla šašu i polako spalila deo
po deo, očistila čair kako ona zove tu svoju njivu. Nije imala baš lak i
materijalno bogat život. Nema ni laku narav, ne podnosi laž i licemerje,
promenljivog je raspoloženja ali ipak ima neku čudnu blagost u očima. Malo je
poznajem pa ne mogu da procenim odkud joj ipak ta blagost uprkos mnogim
grubostima. Baš mi je intrigantna ali s obzirom da mi je preporučeno da čistim
mozak od nevažnih informacija neću je dalje proučavati. Ipak neću pisati roman
o Ljubini, ma neću pisati nikakav roman.
Ljubina je ušla u ovaj post jer nije ni htela da
proba ove njoke. Obilazila je svoj čair, vraćala se sva zadihana sa koficom
krušaka. Rekoh joj, svrati, odmori se. Do njene kuće je sve gore - dole desetak minuta hoda. Pošto sam završavala
ručak ponudih joj ostatak njoka. Kad joj rekoh šta je to, ona se uzvrpolji na
stolici. Ne mogu ja to, najela sam se u životu toga. Te knedle prelivene sa na
masti isprženim belim lukom ili uvaljane u prezle ... muka mi je kad ih vidim!
Međutim samnom je drugačije bilo. Čim sam videla
Monikinu sliku zadovoljne Dalije kako jede na dečije svojstvem način, njoke,
odmah sam ih ja poželela. Iskopirala sam recept i evo ih. Recept je doslovan,
onako kako je Moni napisala na FB u komentarima.
Namirnice i kako se pravi:
200g kukuruznog brašna prelijte sa
200ml vruće vode, dodajte
100g glatkog brašna,
Malo soli i mijesite rukama polagano dodavajući
još 100ml tople vode dok ne dobijete tijesto koje se ne lijepi. Neće vam
trebati svih 100ml vode.
Otkidajte komade tijesta i režite njoke na
uobičajen način. Požurite dok je tijesto još toplo.
Skuhajte i prelijte umakom po želji.
Za mene je ’umak po želji’ bio, maslinovo ulje,
biber, permezan, majčina dušica, čubar, bosiljak, kozji sir.
Od dela testa sam spljeskala par raviola sa
kuglicom kozjeg sira kao punjenjem i to je bilo odlično.
Mislim da bi ove moje njoke bile bolje da su
pravljene od palente ili sitnog projinog brašna. Ja sam pravila od neprosejanog
kukuruznog brašna kuvala sam ih malo duže ali se ipak brašno grickalo. Grickalo
se ali je ipak imalo slast koje nema ni jedno drugo.
Eto i ja sam sem Dalije imala jedan odličan
ručak!
