30.06.2015.

FBI Hleb & Lale ili ti Kuvarica Lalica

Hleb i lale su za mene savršenstvo!


Uvek kad pročitam neki Nenin post poželim da je zagrlim i čvrsto stegnem, da je izljubim  i iz zagrljaja ne puštam dugo. Upoznala sam je na jednoj Blogerijadi, dužila se sa njom i Miljančetom na Gozbi.

Možda je to tako jer me mnogo podseća na moje mlade dane. Podseća, ali nikad nisam imala njenu hrabrost da se otisnem za svojim snovima. Kako danas posle 45 godina žalim za tim!

Oduševljena sam kako raste svakog dana sve više. Blog, radionice, Gozba, Zdrava jutra, šta je sledeće? Sigurno opet neka divna ideja! Njeni prijatelji su i moji omiljeni, Iv, Sonja, Volićka … sve sami kreativci kao i ona.


Sendvič sa namazom od avokada i parmezanom

Samo povremeno mogu da kažem ovu rečenicu, samo nekoliko meseci godišnje. Moje selo je malo i šumadijsko. Volim selo od detinjstva i mnogo sam patila što kad se raspustimo svi imaju nekog na selu pa se  parkić  isprazni, samo zbog toga nisam volela Pionirski grad u Košutnjaku. Kako sam im zavidela! Moja baka po majci je iz Đurđeva kod Novog Sada ali pošto je kao beba sa celom porodicom stigla u Beograd tamo nismo imali nikog a ljubav prema vojvođanskom selu je duboko u meni. Za mene mera za mir i spokoj.
Namaz od avokada volim i mnoge sam isprobala i ovaj Nenin mi se mnogo svideo. Umesto matovilca kog u selu nema sendvič je bio garniran sa zelenom salatom, paradajzom, nanom i bosiljkom. Bio je savršen. Ako možete probajte u originalu.
  




Kolač sa višnjama, kardamomom i čokoladom

Navike iz detinjstva su naravno presudne ali Nena je sigurno tome dodala i svoj pečat dodavanjem začina.

Probali smo mi naši prijatelji i svima se vrlo svideo. Ako niste probali obavezno to učinite!


Foto: Snežana Milenković Dizajn

Foto: Snežana Milenković Dizajn


Galetice sa bundevom

Ne mogu vam opisati svoje nestrpljenje da sa prijateljicom krenem na Gozbu. Zaista sam bila fascinirana, prijemom, salašem, gostima,  izborom jednostavne hrane i pića i naročito domaćinima i gostima, maštovitom dekoracijom i poklončićima, muzikom koju smo slušali.

Ako ste u prilici obavezno učestvujte u nekoj od sledećih Gozbi.

Kao kruna te večeri su bili razni kolačići. Ovaj kolačić sam probala čim je Nenči objavila recept. Sjajno testo primenljivo i za druge recepte.

Napravite, uživajte!







Post je u okviru jedne od naših blogerskih igrica,  FBI Rukavice. Igricu je osmislila Maja sa bloga " Cooks and Bakes ".

28.05.2015.

Zapečene špargle

Sezona nastupa! Na pijaci su dosta skupe pa sam malo krenula po šumi da ih tražim. Nisam ih našla ali sam zato zaradila krpelja :-) Vratih se ipak na pijacu jer sam htela da isprobam jedan lep recept Dajane Dzijan sa bloga  Baker's corner ... somewhere in my kichen.




Recept sam malo izmenila ali original možete videti na gornjem linku.




Zapečene špargle

Sastojci:

1/2 kg špargli
200 gr pančete
100 gr kozjeg sira
2 jaja
rendani permezan
puter
so po potrebi

Zasučite rukave i krenite:

Opranim šparglama otkinite tvde delove, Kratko ih blanširajte. Osušite ih ubrusom i poređajte u tepsiju obilno namazanu puterom. 

Pančetu iseckajte na tračice, kratko propržite. Slaninu i sir rasporedite preko špargli. Sve zalijte sa ulupanim jajima.

Pecite na 220 stepeni oko 20 minuta.

Ovo može biti nedeljni doručak a i odličan ručak!

25.05.2015.

Gost na blogu – Hleb & Lale i Moćanka

Prvo sam bez daha čitala njene crtice iz života. Recepte sam zapažala ali mi nisu bili primarni. Malo po malo sam postala potpuno navučena na njen blog.
Velika mi je čast što je ona danas gost na mom blogu!

Uz Moćanku bih vam preporučila još jednu lepu priču i hleb!

Lepa priča i lep recept za početak dana.




Moji baka i deda su Poljaci. Tj.deda. Baka je bila. Između sebe su pričali na poljskom a najčešće su se tako obraćali i meni. Ne znam kako, ja sam ih uvek sve razumela a nisam znala ni reči poljskog. U stvari, znala sam jednu pesmicu koju me je baka naučila.
I jesam i nisam volela da idem kod njih. Salaš je bio razlog u oba slučaja.

Njihov salaš se nalazio u Plavanjskom ritu. U sred ničega i relativno blizu Dunava. Do njega se dolazilo dolmom pa nizbrdo kroz njive i šljivik do male kuće nabijače. Skoro nikad niko nije tuda prolazio. Zvuk prirode i radio stanica Beograd 1 sa smešnog malog radia, obešenog o granu šljive je bilo jedino što se čulo. Krave, kokoške, ćurke, morke, svinje i lavež pasa. Pošto je moj brat stariji od mene 7 godina, uvek sam sama ostajala kod bake i dede na salašu. Mama i tata me dovedu u nedelju, kada smo najčešće imali porodični ručak ispod šljive, i ostave me do sledeće nedelje.

I šta sam ja radila svo to vreme sama? Trčala kroz njive kroz pšenicu koja mi je žarila noge ili kroz kukuruz, papriku ili preko gole njive. Bežala od ćurki. Sedela u čardaku, brojala kukuruz i kuvala imaginarni ručak. Hodala bosa kroz blato, pravila tortice od njega, hranila kokoške, muzla krave i vodila ih na ispašu sa druge strane dolme sa dedom i na Dunav kroz šumu da piju vode.
Sakupljala životinje koje ću da ponesem kući (nikad mi nisu dozvolili niti jednu) i penjala se na bale slame kao da osvajam neku planinu.
Obožavala sam tu slobodu i bezbrižnost i dan koji kao da traje u nedogled. Ali kada padne noć, tada je salaš dobijao neko novo lice koje nisam volela. Sada kada pomislim na to, žao mi je što tada nisam uviđala koliko je on bio pitom i tada, jer je bio. Ali dečija mašta radi drugačije.

Noć bi se spustila i sve bi utihnulo. Životinje su uveliko spavale, deda uz sveću kunjao a baka bi prokuvala sveže izmuženo mleko (nikako nisam volela vareniku), hleb namazala mašću ili bi mi dala neki komad domaćeg sira za večeru. Baka bi posle upalila fenjer da me izvede napolje da se pripremim za spavanje. Neverevotno gust mrak bi me obavio i sve što sam želela je da pobegnem u kuću nazad. Baka bi pre spavanja prošaputala molitvu, poljubila brojanicu i ubrzo zaspala dubokim snom. A ja sam ostajala budna, provirujući kroz prozor i osluškujući tišinu, očekujući ne znam ni ja šta ali svakako nešto prestrašno. Na kraju bi zaspala, naravno, i tek bi me u kasno jutro probudilo sve ono zbog čega sam obožavala salaš- zvuk životinja, radio Beograd 1, lonci i šerpe koje lupkaju, miris domaćeg hleba iz Smedervca, bele kafe sa svežim mlekom i pečenih jaja, na oko ili moćanke ili nešto skroz drugo što je imalo tako divan ukus samo tamo, na salašu ispod šljive i pored bake koja nešto gunđa na poljskom.



Sendvič sa moćankom

Za dve osobe:

4 jaja
1 kašika brašna
1 kašika pavlake
Oko 30 ml mleka
Prstohvat vlašca
Sveži peršun (sitno seckan)
Prstohvat soli

Maslinovo ulje za prženje

Domaći hleb
Rotkvice

Jaja lagano izmutite. Posolite. Dodajte mleko, pavlaku, vlašac i izmutite. Dodajte brašno pa izmešajte sve da nemate više grudvica. Smeša treba da je malo ređa nego testo za palačinke.

Na srednje jakoj temperaturi zagrejte tiganj u koji ste sipali ulje. Kada se ulje zagrejalo, izlijte smešu od jaja i mešajte često 2-3 minuta. Moćanka je gotova kada nema mekanih delova. Sklonite sa ringle i pospite peršunom.

Pripremite domaći hleb. Preko njega stavite moćanku i pospite sa još malo peršuna. Preko stavite režnjeve rotkvica.



Poslužite kao doručak ili ručak iz šolju jogurta.

Hvala ti Nenči!